In:
ABI Genetika, National Library of Serbia, Vol. 34, No. 2-3 ( 2002), p. 101-113
Abstract:
Razvoj molekularne biologije i molekularne genetike posebno tehnologije rekombinantne DNK uz istovremeno usavrsavanje tehnologija koje omogucavaju manipulacije u bezcelijskom sistemu kao sto su kultura celija i tkiva rezultirao je u formiranju oblasti biotehnologije sa specificnim osobinama u odnosu na klasicne definicije. Integracijom najpropulzivnijih naucnih disciplina kao sto su biologija, biohemija, molekularna biologija, genetika hemijski inzenjering i informatika otvorene su neogranicene mogucnosti i izazovi u sprecavanju bolesti humane populacije, biljaka i zivotinja kontroli insekata bez pesticida, povecanju produktivnosti stoke, povecanju proizvodnje i poboljsanju kvaliteta hrane i redukciji zivotne sredine. Osnovne komponente moderne biotehnologije, prema Presley-u i Lantin (2000) su: (i) genomika - molekularna karakterizacija svih gena i produkata gena organizma; (ii) bioinformatika - organizovanje podataka dobijenih iz analize genoma u prihvatljivu formu; (iii) transformacija - unosenje gena koji kontrolise osobinu od interesa u genom zeljenog organizma (mikroorganizmi biljke, animalni sistemi) i (iv) dijagnostika - brza i pouzdanija identifikacija prisustva ili odsustva gena u genomu organizma od interesa (identifikacija patogena, prenatalna dijagnostika, molekularno oplemenjivanje biljaka koriscenjem molekularnih markera i sl). Svojstva organizma su odredjena njegovim genetickim materijalom, odnosno molekulom dezoksiribonukleinske kiseline (DNK). Watson i Crick (1953) su prvi objasnili strukturu molekula DNK kao dvolancane zavojnice. Visi organizmi sadrze set linearnih DNK molekula - hromozoma i kompletan set hromozoma organizma je genom. Svaki genom je podeljen u serije funkcionalnih jedinica odnosno gena. Svojstva organizma zavise od gena ali njihovo ispoljavanje zavisi i od mnogih drugih faktora, ukljucujuci da li se gen odgovoran za tu osobinu eksprimira, specificnih celija u kojima se eksprimira a posebno kako gen i njegov produkt intereaguju sa spoljasnjom sredinom. Poseban aspekt u okviru koriscenja biotehnologije se javlja kao interakcija stranog gena sa genomom organizma u koji je integrisan. Primena tehnologije rekombinatne DNK ima nekoliko prednosti u odnosu na tradicionalno oplemenjivanje. Geneticke modifikacije biljaka kao i klasicno oplemenjivanje imaju isti cilj, dobijanje biljaka sa poboljsanim svojstvima. Klasicnim metodama oplemenjivanja prenosi se kompletan set gena iz roditeljskih linija u novo potomstvo. Time se ne prenosi samo jedan ili dva zeljena gena vec stotine drugih gena, neki pozeljni, a neki ne. Takodje, tradicionalne metode oplemenjivanja se zasnivaju na prenosu genetickog materijala izmedju jedinki iste ili veoma bliske vrste. Primenom biotehnologije moguce je preneti jedan ili vise pozeljnih gena iz bilo koje evolucione kategorije u istu ili drugu kategoriju organizma i na taj nacin stvoriti geneticki modifikovane organizme (GMO) sa zeljenim osobinama. U radu ce biti dat pregled stanja u oblasti primene biotehnologije u svetu i kod nas.
Type of Medium:
Online Resource
ISSN:
0534-0012
,
1820-6069
DOI:
10.2298/GENSR0203101K
Language:
English
Publisher:
National Library of Serbia
Publication Date:
2002
detail.hit.zdb_id:
2585955-9
SSG:
12
Bookmarklink
