In:
Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, National Library of Serbia, Vol. 137, No. 5-6 ( 2009), p. 304-309
Kurzfassung:
Resinhronizaciona terapija (engl. cardiac resynchronization therapy - CRT) ima znacajnu ulogu u lecenju bolesnika s insuficijencijom srca, sistolnom disfunkcijom leve komore i mehanickom asinhronijom. Klasicne indikacije koje su danas prihvacene kao preporuke za primenu CRT su teska insuficijencija srca NYHA funkcionalne klase III ili IV, prosiren QRS kompleks veci od 120 ms i ejekciona frakcija leve komore manja od 35%. Ova vrsta terapije se primenjuje kod bolesnika kod kojih optimalna medikamentna terapija nije dovela do poboljsanja rada srca, odnosno smanjenja njegove slabosti. Veliki broj studija pokazao je znacaj ehokardiografije u odabiru bolesnika za primenu CRT, pomoc u proceni uspeha lecenja u poboljsanju funkcije miokarda i optimizaciji rada pejsmejkera. U osnovi postoje tri tipa asinhronije miokarda: interventrikularna (asinhronija izmedju komora), intraventrikularna (asinhronija izmedju pojedinih segmenata unutar leve komore) i atrioventrikularna (asinhronija izmedju pretkomore i komore). Za procenu asinhronije miokarda primenjuju se razlicite ehokardiografske tehnike: dvodimenzionalna (2D) ehokardiografija, jednodimenzionalna (M-mode) ehokardiografija, dopler ehokardiografija, razni vidovi kolortkivnog doplera (engl. color coded tissue Doppler imaging - CTDI), tehnike odredjivanja indeksa lokalne deformacije miokarda, kao sto su odredjivanje naprezanja segmenta miokarda (engl. strain) i naprezanja miokarda u jedinici vremena (engl. strain rate), zatim tzv. speckle tracking program, trodimenzionalna (3D) ehokardiografija, poluautomatsko odredjivanje granice endokarda i tzv. vector velocity imaging. Svaka od navedenih tehnika ima prednosti i nedostatke. Poseban akcenat o pogodnosti pojedinih ehokardiografskih metoda za procenu asinhronije miokarda dat je na osnovu stavova Radne grupe za asinhroniju Americkog drustva za ehokardiografiju (American Society of Echocardiography - ASE). Njihov zakljucak je da je CTDI najvise prihvatljiv za procenu asinhronije miokarda i odabir bolesnika za CRT. Preporuka iste radne grupe je da se konacna odluka o primeni CRT ne moze doneti samo na osnovu ehokardiografskog nalaza, vec na osnovu citavog klinickog nalaza, posebno u tzv. granicnim slucajevima.
Materialart:
Online-Ressource
ISSN:
0370-8179
,
2406-0895
DOI:
10.2298/SARH0906304P
Sprache:
Englisch
Verlag:
National Library of Serbia
Publikationsdatum:
2009
ZDB Id:
2577665-4
